Полиграф је апарат који потврђује или оспорава чињенице из исказа испитаника за којег постоје сазнања или сумње да је у вези са конкретним кривичним делом

Поверење у полиграф сведочи преко 70 година традиције у свету, а у  Србији тачно 40 година. Прва полиграфска лабораторија је основана у Београдској полицији 1977, а данас постоје још 4 лабораторије, како у седишту Министарства унутрашњих послова, тако и у Нишу, Kрагујевцу и Новом Саду.

Полиграф је од велике помоћи полицији, као и другим безбедносним структурама.

Субјекти приватне безбедности, посебно детективске агенције, излазећи у сусрет предузећима, компанијама, осигуравајућим друштвима, банкама, као и физичким лицима, када ти послови нису у искључивој надлежности државних органа примењују полиграфско испитивање и тестирање као поуздану методу детекције лажи код испитаника у циљу превенције или разоткривања штетних радњи, поступака и догађаја.

ПОЛИГРАФ НИЈЕ ДОКАЗ НА СУДУ ?!

И заиста суд одлучује само по основу материјалних доказа.

Полиграфски налаз није, нити треба да буде доказ на суду.

Полиграф не пресуђује.

 АЛИ !,

Лако је када је све очигледно и када се располаже са материјалним доказима (отисак, чаура, биолошки трагови…).

Такође, није реткост, да се после почињеног деликта не располаже доказима, мотивом… Наравно да се у старту у недостатку доказа не обуставља поступак.

Вештина је у разоткривању или превенцији штетног догађаја када чињенице нису очигледне. Дакле, тада треба спровести поступак од места и момента када се догађај десио преко сумње, сазнања, индиције, па до трага и материјалног доказа…

Полиграф је већ традиционална криминалистичка метода, непроцењиво важно и незаобилазно средство за утврђивање индиције, правца обраде и истраживања података

ЕТИКА

Професионало полиграфско испитивање, сходно међународним стандардима, никада не злоупотребљава интиму испитаника, не злоупотребљава  људску несрећу не вређа достојанство и интиму нити право на приватност особе.

Етички принципи подразумевају више правила, а 5 су обавезна:

-1-полиграфски испитивач не сме користити нестандардне технике, односно не могу се давати веродостојни налази по основу нестандардних техника..

-2-испитанику мора бити предочен циљ и сврха испитивања и тестирања, као и чињеница да је тестирање безопасно по здравље

-3-тестирање мора бити обезбеђено од свих фактора који могу негативно утицати на дискрецију испитаника

-4-полиграфско испитивање мора бити обезбеђено од свих објективних или субјективних реметилачких фактора

-5-полиграфско испитивање и тестирање је засновано и једино могуће уз поштовање принципа добровољности испитаника

СИМПТОМИ – Полиграфски тест и налаз

Полиграф је апарат који истовремено региструје неколико аутономних неурофизиолошких функција организма као што су: знојење, контракција мишића систолни волумен и брзина откуцаја срца, промене у крвном притиску, амплитуда и фреквенција дисања и галванске реакције коже.

Анализа резултата мерења ових телесних реакција изазваних одређеним низом питања, указује да ли је нека особа повезана или није са одређеним кривичним делом.

То су параметри које човек тешко или никако не може да контролише, које апарат региструје у току трајања теста. Постоје безазлена али и она суштинска, контролна и кључна питања. Што је питање деликатније, узбуђење, па самим тим и реакција је израженија и очигледнија. Кључна питања за истрагу буду добро сакривена међу многим другим, тако да испитаник на њих реагује несвесно. Избегавају се директна провокативна питања као у тв квизовима или као нпр. “да ли си ти пуцао”.

Само испитивање на полиграфу подразумева читав сет тестова, и то само да би се добио одговор на две до три кључне ствари – а то је, да ли је испитаник помагач, подстрекач или или непосредни извршилац предметног деликта или зна детаље али их прикрива.

Да би се дошло до конкретног одговора, цео поступак испитивања обухвата добру припрему. То подразумева одлазак на место догађаја, упознавање са свим детаљима злочина, документацијом, али и са особом која се испитује. Постоји пред тест разговор, а затим и еакспериментални тест који показује да ли код особе постоји неки поремећај у организму и каква је реактивност.

Полиграфско испитивање је хуман метод да се укаже на испитаника као могућег извршиоца кривичног дела, или да се он елиминише из круга осумњичених.

СТРУKА

Полиграфско испитивање, тестирање и тумачење резултата је деликатан задатак који се ставља пред полиграфског испитивача.

Због тога је неопходно високо стручно образовање, криминалистичко искуство и пракса да би неко био потпуно оспособљен за овај посао.

Само у Министарству унутрашњих послова, на нивоу светских стандарда врши се строга селекција и едукација полиграфских испитивача која подразумева спој теорије и праксе, који уз интердисциплинарну специјалистичку теоријску грађу, подразумева и оптимални вишемесечни рад са странкама уз надзор и контролу ментора.

Знати о полиграфу и радити на њему није исто.

Детектовати лаж или потврдити истину, а придржавати се етичких начела, закона и методолошких принципа врло је сложен задатак.

Способност да се пронађу права питања је рецепт успешности.

Неопходна је завидна култура говора, познавање језичких финеса, сленга…, говора и речника оних са којима се разговара

Министарство унутрашњих послова је једина институција која школује и оспособљава полиграфске испитиваче за рад у Србији, као и језичком подручју где се говори или разуме српски језик.

У оквиру приватне детективске праксе, једино полиграфски испитивачи бивши припадници МУП-а, могу се сматрати компетентним.

Полиграф и приватна детективска делатност

Субјективни осећај личне, као и безбедности имовине грађана у времену транзиције, као и пораста стопе криминалитета резултира реакцијом државе да поред редовне, грађанима омогући и коришћење алтернативне заштите.

Детективска делатност у Републици Србији, као уосталом и у ЕУ и у свету, узрокована је све већом потражњом тржишта за детективским услугама, а што је последица смањења јавне потрошње и тиме реалних ресурса државе да задовољи све безбедоносне  потребе грађана и организација у  време.

Као у развијеним земљама у последње време и у Србији, велика предузећа, фирме и физичка лица користе услуге приватних агенција за полиграфско тестирање запослених.

Полиграфски испитивач ради само по основу конкретног случаја где је забележен губитак у фирми без улажења у интерперсоналну, кадровску… позадину случаја

Послодавац је дужан, у фази припреме полиграфског тестирања да обезбеди полиграфском испитивачу све податке, релевантне за методолошки-оптимално и квалитетно полиграфско испитивање

Полиграфски испитивач са своје стране гарантује стручност, непристрасност и савесност у раду-налаз са полиграфског тестирања, мора да се заснива искључиво на основу укупне професионално-полиграфске методолошке анализе.

За полиграфско испитивање у приватној сфери обавезно важе сва методолошка правила која важе и у сфери рада у оквиру државних институција

Као и приликом рада у институционалним условима, полиграфски испитивач не сме користити нестандардне технике, односно не може давати веродостојне налазе по основу нестандардних техника..

У случају да на страни наручиоца имамо више странака које су се по спорном питању одлучиле за решавање спора полиграфским тестирањем, странке наручиоци закључују о томе писмени споразум

Интерне истраге у оквиру фирме не смеју бити у супротности са позитивним законодавством

Принцип добровољности и у сфери приватног бављења полиграфским испитивањем остаје неприкосновен

Полиграфско испитивање и тестирање се спроводи код приватних правних и физичких лица по њиховом захтеву, обавезно по основу писменог захтева наручиоца