Marta 2019. godine, od strane poligrafskog ispitivača DIZA d.o.o. rađeno je poligrafsko testiranje  zaposlenih lica i lica koja su pružala usluge u firmi NN, zbog osnova sumnje u umešanost u izvršenje krivičnog dela krađe, u kojim je firma NN oštećena za iznos od 60.000 €. Kako je firma NN, koja je bila pružalac usluga u oštećenoj firmi NN, prihvatila da testiranje svojih zaposlenih radnika, takođe izvrši poligrafski ispitivač iz DIZA d.o.o. imala je uslov da to bude rađeno u saradnji sa poligrafskim ispitivačem NN, kojeg će oni delegirati na dan testiranja.

U skladu sa strukom i načinom rada u poligrafiji i poligrafskom testiranju, dolaskom u firmu NN i mesto testiranja lica, delegiranom poligrafsskom ispitivaču NN firme, od strane poligrafskog ispitivača firme DIZA, postavljeno je pitanje o vremenu i mestu uvida u poligrame, kao krunske dokaze u poligrafiji, na kojima se konstatuje reakcija lica u toku testiranja i u vezi kojih svoj sud može dati više poligrafskih ispitivača.

Tom prilikom dobijen je odgovor da nema potrebe da se ostvaruje uvid u poligrame, već da će on kao treće lice u prostoriji gde se vrši testiranje, biti prisutan. Prisustvo treće osobe dozvoljeno je u vreme obuke poligrafskog ispitivača ili ako ne postoje tehničke mogućnosti da instruktor ili druga stručna lica, koja rade obuku, prate rad poligrafskog ispitivača u izolovanoj prostoriji koja je video kamerom povezana sa prostorijom u kojoj instruktori, predavači i druga lica koja se ostručavaju, taj rad mogu pratiti, uočavati greške, propuste i druge anomalije u radu poligrafskog ispitivača koji se obučava. S obzirom da je poligrafski ispitivač NN bio delegiran od strane zainteresovane firme za svoje radnike koji se testiraju, da je morao znati o uslovima u kojima se radi poligrafsko testiranje, s obzirom da je penziju stekao kao poligrafski ispitivač u državnoj ustanovi, od strane poligrafskog ispitivača iz firme DIZA, predočeno je i ukazano na pravilnost rada i nemogućnost prisustva trećeg lica u prostoriji u kojoj se vrši testiranje i u kojoj mogu biti prisutni samo ispitivač i lice koje se testira, pri čemu je na insistiranje starijeg kolege ispitivača, to prihvaćeno.

Prisustvo NN poligrafskog ispitivača, nije bilo obezbeđeno za sva testirana lica, a na ponudu da se ostvari uvid u poligrame, nije data potvrda uz obrazloženje da to nije potrebno, već da će NN poligrafski ispitivač podneti svoj izveštaj firmi NN. Nakon podnetog izveštaja poligrafskog ispitivača iz firme DIZA,  u kom su izneta ukazivanja o reakcijama ispitivanih lica firme NN, na testiranju njenih zaposlenih radnika, koji su imali reakcije na predmete i način izvršenja krivičnog dela zbog kog je vršeno testiranje, usledioje izveštaj NN poligrafskog ispitivača.

Ovo su integralni delovi tog Izveštaja NN poligrafskog ispitivača i odgovori poligrafskog ispitivača DIZA, nakon kojih je jasno konstatovano da firma NN mora sneti ceo iznos sume za koju je oštećena firma NN, jer nije uspela da obezbedi odgovorne radnike kao pružaoce usluga i poligrafskog ispitivača koji zna svoj posao.

NN DOO

PREDMET: Odgovori na navode iz Izveštaja poligrafskog isptivača NN

Poštovana gospodo,

U vezi vašeg zahteva za odgovor na navode u Izveštaju, poligrafskog ispitivača NN, dajem odgovore po svakoj konstataciji.

1. U dobijenom Izveštaju o testiranju, postoje imena primenjenih testova, pitanja na koja reaguju ispitanici, ne postoji uporedna dijagnostička analiza na osnovu kojih je utvrđeno da ispitanici reaguju na tim pitanjima?

1. U odnosu na konstataciju pod brojem 1. jasno je da je zbog proverljivosti upotrebljenih testova, neophodno njihovo navođenje, kao i navođenje relevantnih pitanja koja se odnose na konkretan slučaj i konstatovanom reakcijom na određeno pitanje. S obzirom da je pored softverskog ocednjivanja izvršen i vizuelni pregled i ocenjivanje po ESS metodi, izveštaj koji generiše softver, ne dostavlja se klijentu zbog nestručnosti za tumačenje i postojanja mogućnosti zbunjivanaja klijenta. Kako je gospodin NN, to istakao kao nedostatak, dostavljam vam generisane izveštaje koje kao stručnjak može da pogleda. U prilogu vam dostavljam i primerak Izveštaja koje kolega NN, dostavlja klijentima, u kom takođe nema uporedne dijagnostičke analize na osnovu koje je dokazao da lice reaguje na određena pitanja. Zbog toga me iznenađuje da je to u ovom slučaju bitno, a nije bitno u slučajevima po kojima on postupa.

U vezi sa ovom konstatcijom, logičnije i svrsishodnije je bilo da je na moj predlog gospodinu NN, gospodin NN, došao u agenciju DIZA i ostvario neposredni uvid i izvršio lično ocenjivanje dobijenih poligrama u svakom urađenom Chartu za svako lice pojedinačno. Na dobijenim poligramima se prati i ocenjuje svaka reakcija lica, koja se meri od početka stimulansa, to jest od početka čitanja pitanja, do 10 sekundi nakon davanja odgovora lica u vremenu od 25 sekundi za svako postavljeno pitanje. Ocenjivanje reakcija vrši se na jednom od dva disajna kanala, EDR i Cardio kanalu. Pretpostavljam da je to gospodinu NN dobro poznato, jer poligrafski ispitivači prate i ocenjuju reakcije lica na konkretna pitanja u konkretnom slučaju, koje poligraf kao instrument registuje na osnovu senzora koji se koriste u radu, a ne na osnovu paušalnih ocena ili drugih nerelevantnih činjenica i predrasuda.

2. Ispitivanje traje više od sat vremena, sa više puta ponovljenim testovima. Nije provereno da li je koncentracija adrenalina u krvi iscrpljena. U tom slučaju poligrami ne zadovoljavaju standarde, nisu tačni. Treba odmarati ispitanike, da bi se koncentracija adrenalina održavala na normali.

2. U odnosu na konstataciju pod brojem 2. izneta je verovatno slučajno netačna tvrdnja gospodina NN. Na strani 117, u 3. pasusu, knjige Poligraf u kriminalstici, autora Zvonimira Rosa, izdanje 1987. Zagreb, knjiga po kojoj je gospodin NN verovatno stručno osposobljavan za poligrafskog ispitivača, navodi se sledeće: ,,Cjelo testiranje, uključujući i pauze između pojedinigh testova, ne traje duže od 1 do 1 ½ sata. Duže testiranje dovodi do obostranog zamaranja, >>otupljivanja<< emocionalnih reakcija ispitanika i opadanja ispitivačeve koncentracije“. Na osnovu navedenog jasno je da je testiranje rađeno u vremeskom okviru predviđenom za to, kako se ne bi dovelo u pitanje zamaranje emocionalnih reakcija ispitanika i opadanje ispitivačeve koncentracije. Moram priznati da mi je nejasan način proveravanja iscrpljenosti koncentracije adrenalina u krvi, zbog čega ću zamoliti gospodina NN, da mi to malo više pojasni u cilju moje bolje edukacije. Na osnovu navedenog, tendenciozna je i netačna tvrdnja da zbog trajanja testiranja duže od 1 časa, poligrami ne zadovoljavaju standarde i da nisu tačni. Pored navedenog, gospodin NN se mogao i sam uveriti, da se između svakog testa pravi pauza od par minuta i da se licu sugeriše opuštanje, nudi voda i vodi računa o koncentraciji lica. Ovde moram priznati da nisam ostručen za održavanje adrenalina kod ispitivanog lica, jer to spada u domen sporta, već da sam ostručen za održavanje koncentracije lica na predmet testiranja.

Što se tiče tvrdnje da ispitivanje duže traje sa više puta ponovljenim testovima, testovi CIT-POT-GKT, rade po jedan različit test u broju od 4. do 10 i rade se pre testa CQT. Testovi AFMGQT, kao CQT test, rade sa minimalno sa tri ponavljanja ili tri Charta, sa rotacijom pitanja u cilju dobijanja što validnijih rezultata testa. Softversko ocenjivanje ovog testa nije moguće izvršiti bez naj manje tri ponavljanja, a za vizuelno ESS ocenjivanje, takođe je potrebno naj manje tri testa, kako bi se mogla dobiti zbirna ocena.

3. U testovima vrhunca napetosti, upotrebljava se reč ambalaža, odnosno palete. U tom testu upotrebljavaju se činjenice koje nisu poznate, ne upotrebljavaju se činjenice koje su poznate.

3. U odnosu na konstataciju pod brojem 3. izneto je da se u testovima Vrhunca Napetosti ili PoT (Peak of Tension), upotrebljava reč ambalaža, odnosno palete, uz konstataciju da se u tom testu upotrebljavaju činjenice koje nisu poznate i da se ne upotrebljavaju činjenice koje su poznate. Ponovo iznosim dokaze za neozbiljnu, tendencioznu i neodgovornu konstaciju. Na strani 156, knjige Poligraf u kriminalstici, autora Zvonimira Rosa, izdanje 1987. Zagreb, u delu >Vrste testova prema sadržaju<, pod tačkom 2. navodi se: ,,Test predmeta ili sredstava izvršenja (engl. Objekt Test) sadrži pitanja o sredstvu izvršenja, ukradenim ili bilo kojim drugim predmetima koji objektivno povezuju krivično djelo i učinioca“. Upravo su iz navedenih razloga ciljano navedena dva predmeta, ambalaža za pakovanje proizvoda i palete, kako bi se diferencirala reakcija na prepoznavanje ključa testa, koji je u ovom predmetu bio >palete<, a koji je u objektivnoj vezi izvršioca i predmeta krađe.

Pored navedenog, jasno je navedeno da se radi o testu CIT-POT-GKT, koji se u savremenoj poligrafskoj praksi koristi pre testa CQT. Ova vrsta testa se koristi u cilju dobijanja odgovora na zlatna pitanja kriminalistike u određenom slučaju. U knjizi Fundamentals of Polygraph Practice, autora Donald J. Krapohl i Pamela K. Shaw, izdanje 2015. USA, na strani 176, navodi se: , The CIT uses only two types of items. The first are critical items, called keys. The second are noncritical items, called controls. Each CIT (and there can be several) contains just one key and some number of controls” ili u prevodu ,,CIT koristi samo dve vrste stavki. Prvi su kritični predmeti, zvani ključevi. Drugi su nekritični predmeti, zvani kontrole. Svaki CIT (i može biti nekoliko) sadrži samo jedan ključ i neki broj kontrola”. Ova vrsta testa se koristi bez ponavljanja, a preporučuje se 4 do 10 testova po predmetu.

Na osnovu navedenog, jasno je da se u ovim testovima mora koristiti pojam koji ima direktne veze za mogućim izvršiocem koji se dovodi u vezu sa predmetom izvršenja dela. Sve drugo je gubljenje vremena i nepoznavanje rada na izboru vrste testa i formulisanja pitanja za isti.

4. U testovima koriste se reči koje su pogodbene kao Ako, reči koje iskaču iz logičnog niza kao ikad. U testovima koji se primenjuju ne smeju da budu, kapciozne, sugestivne, pogobene rečenice i reči koje odudaraju od logičkog niza. U teoriji je zabranjeno da se tako radi u stvranim slučajevima.

4. U odnosu na konstataciju pod brojem 4. izneta je primedba na reči ,,AKO” i ,,IKAD” u vezi sa čim iznosim sledeće teoriske činjenice. U knjizi Poligraf u kriminalstici, autora Zvonimira Rosa, izdanje 1987. Zagreb, na strani 170, u drugom pasusu, pod brojem 9, nalazi se primer pitanja za test CQT: ,,Da li ste ikada čovjeku koji je imao pravo znati istinu, lagali da bi ste izbjegli neugodne posljedice?”. Sporna reč >IKADA< ovde ima funkciju da označi ceo period u životu ispitivanog lica i njegovog sećanja na određenu radnju, događaj ili drugo. Pored toga ova sporna reč upotrebljena je i upotrebljava se samo u sastavu kontrolnog pitanja, kom je funkcija ukazivanja na verovatnu laž ispitivanog lica. Reakcija lica na kontrolno pitanje, upoređuje se i ocenjuje u odnosu na relevantno pitanje, što gospodin NN, verovatno dobro zna i nejasno je zbog čega je ukazano na to kao nešto što se nesme stavljati u kontekst pitanja. Takođe u knjizi Fundamentals of Polygraph Practice, autora Donald J. Krapohl i Pamela K. Shaw, izdanje 2015. USA, na strani 179, kao uvod u test koristi se primer rečenice: ,,If you killed Mary Smith, you know which room the murder took place”, što bi u prevodu značilo ,, Ako si ti ubio Mari Smith, znaš u kojoj sobi se ubistvo odigralo”. Na osnovu navedenog nedvosmisleno je primetno da se ove dve sporne reči nalaze u poligrafskoj literaturi i primenjive su u poligrafskoj praksi. Pored navedenih primera, postoji još primera pitanja u kojima se navode dve, po gospodinu NN, sporne reči, na osnovu čega je nejasna njegova tvrdnja da su one zabranjene u poligrafskoj praksi. Čak šta više, one u kontekstu postavljenog pitanja, nisu pogodbene i ne iskaču iz logičnog niza, već naprotiv služe da izvrše jasnu diferencijaciju krivca od nevinih osoba. Tako uvodno pitanje u test ,,Ako si ti naneo štetu firmi NN, znaš šta je bio predmet štete“, ima funkciju da kod krivca izazove reakciju na predmet štete, dok nevina osoba neće reagovati na predmet štete u ključu već nešto drugo što nije predmet ispitivanja i predmet štete.

5. Za vreme testiranja bio je intenzivan uticaj spoljne sredine. Glasna priča iz susedne kancearije. Za ispitivanje je potrebno obezbediti uslove. Ispitanik se koncentriše na priču iz susedne kancelarije i ne čuje poligrafskog ispitivača.

5. U odnosu na konstataciju pod brojem 5. izneta je primedba na intenzivni uticaj spoljne sredine, glasna priča u susednoj kancelariji, neobezbeđeni uslovi testiranja, koncentracija ispitanika na priču iz susedne kancelarije usled čega ne čuje poligrafskog ispitivača, što se može prihvatiti kao delimično tačno. Navedena konstatacija je tačna u kontekstu ukazivanja jednog testiranog lica, da mu smeta glasna priča iz susedne prostorije u kojoj su razgovarali predstavnik NN, NN i NN, zbog čega su od strane poligrafskog ispitivača, odmah i upozoreni. Jedino je kod tog lica konstatovana promena u krvnom pritisku kod zadnjeg pitanja, dok kod njega i svih ostalih, nije konstatovana promena u svim drugim pitanjima u toku vršenja testiranja. U skladu sa ovom primedbom iznenađuje me tendencioznost kojom gospodin NN, ukazuje na ovaj momenat, a ne ukazuje na činjenicu da je lično prisustvovao poligrafskom testiranju, u prostoriji sa poligrafskim ispitivačem i licem koje se testira, što nije primereno u praksi, a posebno nije primereno da kao treće lice u prostoriji, kod sebe ima svo vreme uključen mobilni telefon, koji zvoni i na koji se javlja u toku samog testiranja, što je nedopustivo i znatno više ometa tok testiranja. Ovom prilikom ukazujem na činjenicu da se reakcije lica svo vreme prate u toku testiranja, pri čemu se jasno može konstatovati reakcija koja je izazvana nekim spoljašnjim uticajem, zbog čega se test mora ponavljati. S obzirom da su oba sporna momenta bila pri kraju testiranja lica, nisu imala znatnijih uticaja na rezultat testa.

U skladu sa napred iznetim, ne slažem se sa paušalno iznetim činjenicama, u Izveštaju gospodina NN. U koliko je takav izveštaj trebao imati svrhu da obezvredi rad poligrafskog ispitivača agencije DIZA i obespredmeti ukazivanje koja su imala testirana lica, slobodan sam predložiti sledeće. Predlažem da gospodin NN, izvrši ponovno testiranje testiranih lica i dostaviti mi dobijena ukazivanja i poligrame na ocenjivanje i analizu. Posmatranje poligrama, njihovo stručno i realno ocenjivanje i uočavanje reakcija testiranog lica, jeste jedini posao koji treba da radi poligrafski ispitivač, a ne da iznosi paušalne konstatacije koje nemaju veze sa realnošću, strukom i nepristrasnim odnosom u radu.