Savremeno poslovanje i tehnološki napredak u društvu, doveli su do potrebe da se država, poslodavci obezbeđuju u pogledu lojalnosti, odgovornosti i profesionalnog odnosa prema poverenim dužnostima i sredstvima, od strane zaposlenog lica, kao i porodice za bezbednost i zaštitu svojih članova. U cilju ostvarivanja visokog stepena odgovornosti pojedinca, privatni poslodavci, pravna i fizička lica, isto kao i države, koriste poligraf u preventivnom i represivnom pristupu prema zaposlenima ili porodice prema članovima porodičnog domaćinstva.

Primena ovih uređaja dovela je do raznih tumačenja u opravdanosti ili neopravdanosti njihove primene u praksi. Zavisno od toga ko sa koje tačke gledišta posmatra na ovo, tako i kreira svoj stav. Generalno posmatrano, ako smo se kao društvo opredelili za zajednicu svih građana bez kriminala i sa visokim stepenom odgovornosti u životu i radu, uz poštovanje zakona, ne vidim ni jedan razlog da se ospori primena poligrafa ili narodski, detektora laži. Sa druge strane ako nam treba zajednica u kojoj će laž, obmana i neodgovornost biti apostrofirani kao vrednosti za respekt, sve poligrafe treba odneti na đubrište, a mi da se zapitamo ,,Šta to umišljamo da je vrednost’’. S obzirom da sam lično za maksimalnu upotrebu poligrafa, ne zato što će mom preduzeću ili sličnim doneti profit, već zato što želim da u društvu u kom živim i radim, ima mnogo više časnih, poštenih i odgovornih pojedinaca, izneću mali deo razloga zašto i u kojim situacijama treba pribeći upotrebi poligrafa – detektora laži.

Upotreba ovih savremenih uređaja u rukama stručnih i obučenih pojedinaca, našla je primenu u preventivnom i represivnom pristupu određenim događajima i pojavama sa kojima se susreću pravna i fizička lica.

Prevetivna upotreba bilo kog sredstva ima za cilj da predupredi određenu pojavu ili događaj, da odvrati eventualnog izvršioca štetnog postupanja od svoje namere da svojim činjenjem ili nečinjenjem nanese određenu materijalnu ili nematerijalnu štetu na radnom mestu, u vezi sa radnim mestom ili na drugom mestu i u situaciji, drugom pravnom ili fizičkom licu.

Poznavanje situacija i događaja kojima se može naneti šteta, pravna i fizička lica, mogu ciljano i periodično pribegavati preventivnim aktivnostima koje za cilj imaju držanje stanja pod kontrolom i sprečavanje štetnih pojava. Prevencija se u svakom slučaju ostvaruje od trenutka raspisivanja oglasa za prijem radnika kod poslodavca, od dobijanja informacije da je član porodice u društvu i na mestu koji nisu u duhu porodice i njenih vrednosti, od prvih sumni da se štetne radnje i postupci mogu pojaviti ili su se već pojavili u manjem obimu kod poslodavca ili u porodici. Dužnost i obaveza poslodavca i porodice, jeste da određene pojave i ponašanja preduprede u samom njihovom nastajanju, u ranoj fazi. Ako u obzir uzmemo pretpostavku da kod određenog poslodavca, službenik na rukovodećoj poziciji, priprema radno mesto i poziciju za lice koje je njemu poznato i za koje dobro zna da nema potrebne kvalifikacije, ali mu pomogne da iste krivotvori, lažno prikaže, pomogne da bude izabrano kao najbolje rešenje za radno mesto koje je upravo taj službenik tražio, sigurno da se sa jednim pitanjem na poligrafu može otkriti da kandidat za radno mesto ima određenih saznanja, a može se otkriti i kompletna situacija. Ko može sprečiti poslodavca da u cilju zaštite svojih prava i za svoja sredstva, angažuje Detektivsku agenciju i poligraf pri prijemu u rad zaposlenih, za proveru podataka o kandidatu i testiranje samog kandidata. U svakom slučaju da Poslodavac prijem zaposlenog vrši na osnovu objektivnih i subjektivnih kriterijuma koje definiše konkursom. Sigurnost njegove odluke potkrepljuje poligrafski test, koji je potrebno naznačiti u konkursu, a koji svi kandidati trebaju proći i on njemu služi kao pomoćno sredstvo u donošenju svoje odluke, a ne protiv kandidata. Posebno se može postaviti pitanje ,,Koji je cilj kandidata za posao kom smeta odlazak na poligrafski test?”.

Na skoro sličan način se može ostvarivati prevencija u periodičnom slanju zaposlenih ili ukućana, na poligrafski test, u svakom konkretnom slučaju u kom je došlo do određene pojave ili nastanka materijalne ili nematerijalne štete u manjem obimu. Korišćenje ovakvih periodičnih provera, može se skoro izjednačiti sa periodičnim lekarskim pregledima, jer je u oba slučaja cilj zdrava radna i životna sredina, sa zdravim zaposlenim i ukućanima, koji nisu postali skloni asocijalnim i drugim ponašanjima.

Represivni deo upotrebe poligrafa, nalazi svoje mesto u upotrebi nakon nastanka štete i izvršenja određenih kriminalnih ili štetnih pojava i događaja. Pravna lica, najčešće poslodavci, često se nalaze u situacijama kada registruju određena ponašanja zaposlenih, kojima se nanosi šteta u radu, ometa proces proizvodnje ili se odlivom informacija ugrožava intelektualna i industrijska svojina. U takvim situacijama zakonsko pravo poslodavca je da u skladu sa prikupljenim činjenicama i dokazima, pred nadležnim državnim organima pokrene postupak krivičnog gonjenja, po osnovu postojanja osnovane sumnje da je zaposleno lice mogući izvršioc inkrimisanog dela. Postupajući po prijavi, tužilaštvo u predkrivičnom postupku i u fazi istrage, može zatražiti od policije da se nad osumnjičenim licima izvrši poligrafsko testiranje. Policija u postupanju po zahtevu tužilaštva, može privesti lice, tražiti njegovu saglasnost za poligrafski test, što lice može prihvatiti ili odbiti bez zakonskih posledica, ali će u svakom slučaju na sebe privući veći stepen osnovanosti sumnje da je baš ono mogući izvršioc dela za koje je izražena osnovanost sumnje. Sigurno da će se većina složiti da je pojava policije, privođenje i druge radnje, mnogo dramatičnija po lice i okolinu od radnji koje pravno lice može preduzimati u saradnji sa detektivskom agencijom. Zakonski osnov za obavljanje određenih aktivnosti, prikupljanje i obradu podataka o licima u slučajevima navedenim u zakonu i to:

1) nestalim licima ili licima koja se kriju radi izbegavanja krivičnog gonjenja;

2) licima koja su korisniku usluge prouzrokovala štetu, ako su ispunjeni zakonom utvrđeni uslovi odgovornosti za štetu;

3) licima koja anonimno i protivpravno postupaju prema korisniku usluge, sa pretnjom štetnih posledica;

4) predmetima koji su izgubljeni ili ukradeni;

5) uspešnosti poslovanja pravnih lica i preduzetnika;

6) zaštiti intelektualne i industrijske svojine,

daje Detektivskim agencijama, pravnim i fizičkim licima, mogućnost da na suptilniji način dođu do potvrde ili odbacivanja osnovanosti sumnje u pojedinca i njegovu radnju izvršenja određenog krivičnog dela. Teret troškova pada na pravno ili fizičko lice, država i društvo nisu oštećeni ovim istražnim radnjama, a pravna i fizička lica sebi obezbeđuju, za svoja sredstva, adekvatno utvrđivanje činjenica i prikupljanje dokaza, koji su od presudne važnosti za dalje postupanje pred državnim organima ili za odluku o daljem statusu lica za koje se potvrde osnovi sumnje u izvršenje krivičog dela. U svakom slučaju da imamo dve mogućnosti i dva puta koji vode do istih rezultata, a to je preduprediti moguću štetu, pronaći izvršioca krivičnog dela i rešiti problem koji postoji. Poligraf nije dokazno sredstvo, ali je pouzdan uređaj za potvrđivanje ili odbacivanje osnova sumnje u mogućeg izvršioca. Da li će lica od kojih se traži poligrafsko testiranje, to prihvatiti ili odbiti, to je njihova odluka koju donose potpisivanjem ili ne potpisivanjem izjave o pristanku za poligrafsko testiranje. Takva odluka govori o spremnosti pojedinca da prihvati poligrafski test i dokaže da nije taj za kog se izriču sumnje ili da isti odbije i time na sebe privuče pojačanu sumnju.

Ako se rukovodimo narodnom izrekom ,,Sve što ne šteti, može da koristi”, lako ćemo doći do zaključka da poligraf ne šteti nikome ali da može da itekako bude koristan.