Poligraf je tehnički uređaj koji u procentu od 95 do 97 % tačnosti, ukazuje na to da li testirano lice laže u kontekstu postavljenih pitanja na testu kom je podvrgnuto. Zbog nepostojanja verodostojnosti od 100 %, poligraf kao pomoćno sredstvo u dokazivanju istinitosti iskaza lica, nije prihvaćeno kao dokaz u istražnim, sudskim i drugim postupcima. Izuzetak za sada pravi Japan, koji kao dokaz prihvata određenu vrstu testa, koja se pokazala kao validna. Brojna istraživanja na CIT (Concealed Information Test) ili (Test skrivenih informacija), svrstala su ovaj test u dokaz kom se može pokloniti poverenje u sudskom postupku. Poligrafsko testiranje u Srbiji, doživljava svoju širu primenu, koju ne retko zloupotrebljavaju predstavnici vlasti u cilju pravdanja određenih lica koja su bliska vlasti, a koja su navodno prošla poligrafsko testiranje.

Može li se proći poligrafski test? Na osnovu dosadašnjih radova na ovu temu i pokazane prakse, poligrafski test može proći lice koje je lišeno bilo kakvih emocija u skladu sa svojim predhodnim životom koji je vođen ili zbog toga što je poligrafski ispitivač doprineo da lice prođe test. Sve drugo su špekulacije na temu validnosti i pouzdanosti poligrafa da prepozna lice koje ne govori istinu. Tim špekulacijama značajan doprinos daju poligrafski ispitivači, svojim poznavanjem ili ne poznavanjem rada na poligrafu. U tome ne treba skrajnuti sa uma prostu činjenicu, da poligrafski ispitivač jeste tumač rezultata poligrafskog testa. Dakle on je taj koji na osnovu svog saznanja ili namere, može dati određeni rezultat testa, koji nije odraz reakcija koje je lice pokazalo na izvršenom testiranju.

Šta je poligraf? Poligraf je softversko-hardverska komponenta koja uz pomoć kompjutera, senzora za grudno ili gornje disanje, stomačno ili donje disanje, kardio senzora za rad srca i krvni pritisak, elektrodermalnog senzora za reakcije na koži i senzora pomeranja, daje dijagramsku sliku na poligramu testa, o vrsti i stepenu reakcije lica na određena relevantna pitanja koja se postavljaju u testu. Od poligrafskog ispitivača u mnogome zavisi kako će i koja pitanja formulisati za relevantna pitanja, a koja pitanja će iskoristiti za kontrolna pitanja. Nije dozvoljeno da se u sklopu testa koji se bavi mogućim preljubama partnera, postavlja kontrolno pitanje koje se odnosi na temu koja se ni po čemu ne može uvezati sa preljubom. Kontrolno pitanje treba da odražava moguće situacije u kojima se koristi laž, prevara ili neverstvo. Na taj način lice može imati kontrolno pitanje koje se može staviti naspram relevantnog pitanja.

Koliko mora trajati testiranje i koliko testova sadrži? Ono što je praksa pokazala, to je da dolaze klijenti koji su bili kod nekog drugog na poligrafskom testiranju, pri čemu je urađen jedan test u trajanju od 10-15 minuta i dobijen rezultat. Moram naglasiti da su to kvazi poligrafski ispitivači koje interesuje novac i što manje utrošenog vremena za taj novac. Test koji se validira i ocenjuje, ne može biti urađen bez najmanje tri ponavljanja testa sa rotacijom pitanja. Takvi testovi mogu imati maksimum četri relevantna pitanja u sebi, a ceo postupak testiranja mora trajati približno od 60 do 90 minuta. Zašto mora imati tri ponovljena testa? Mora imati zbog proste činjenice što poligrafski softver rezultat testa daje za najmanje tri urađena ista testa u kojima je metodološki postavljena rotacija pitanja. Pored ocene testa koju softver prikazuje, poligrafski ispitivač je u obavezi da izvrši vizuelno ocenjivanje svakog relevantnog pitanja u testu, nakon čega upoređuje dobijeni skor sa softverskim rezultatom i daje konačnu ocenu testa. To je prosta potreba i nužnost, jer je poligrafski ispitivač taj koji prati ponašanje lica i registruje pomeranja koja softver nije registrovao, a koja su mogla uticati na datu reakciju u tom trenutku testiranja.

Zašto je pomeranje važno? Svako pomeranje lica u vreme dok test traje, registruju priključeni senzori. Zbog toga će određeni senzor, a moguće i više njih, registrovati određenu reakciju na blago pomeranje prsta testiranog lica, kolutanje učima, pomeranje glave ili slično. Ta pomeranja mora registrovati poligrafski ispitivač, jer softver vrši ragistrovanje svake reakcije tela, a pogrešno čitanje reakcije, bez obzira da li je ono softversko ili vizuelno, može doprineti pogrešnom rezultatu testa. Nije redak slučaj da dođe lice koje je bilo pre na testiranju kod nekoga drugog, te kada se skrene pažnja na obavezu mirovanja u toku testa i ni najmanjeg pomeranja, da odgovor da to nije skrenuto na predhodnom testu i ukazano kao veoma važno za rezutat testa. Moja praksa je da se svako lice koje ne želi da sledi instrukcije, vrši namerna, slučajna ili bilo čime izazvana pomeranja i ometanje testa, isto upozri na obavezu mirovanja, a ako to ne ispoštuje, test se prekida. Dakle, testirano lice mora biti apsolutno mirno u vreme dok se vrši testiranje.

Može li da se dobije izveštaj koji je povoljan za testirano lice? Poštovana gospodo, zamolio bih svakog potencijalnog klijenta da mi se u vezi takvih zahteva nikada ne obrati. Vaš novac u bilo kom iznosu, većem od 10.000 dinara, koliko za sada jeste cena testiranja, zadržite za sebe. Za vaš novac nisam zainteresovan, ako on treba da plati moje neprofesionalno postupanje, moje laganje i stavljanje svog potpisa iza notorne laži. Ko želi da vam izađe u susret, to je njegov problem. Za sada smatram da je poligraf prilično pouzdano sredstvo za utvrđivanje činjenice da određeno lice ne govori istinu. Takođe smatram da rezultat poligrafskog testa može uticati na nečiji život, vezu, budućnost i decu, zbog čega ne želim da lažima doprinosim tome, već činjenicom sa kojom se pre dolaska na poligrafsko testiranje, moraju pomiriti sva zainteresovana lica i biti spremna da posle rezultata testa nađu kompromis u svom životu. Zato preporučujem da svako ko je svestan da je učinio nešto što treba biti provereno na poligrafskom testu, izbegava ovu agenciju jer se može suočiti sa istinom koju verovatno želi sakriti.

Kao rezime ovog teksta, moram ponovo naglasiti da poligrafsko testiranje u većem delu zavisi od poligrafskog ispitivača, njegove stručnosti, profesionalnog odnosa, želje za novcem, željom da izigrava poligraf i sve njegove softversko-hardverske komponente, jer će ocenu testa davati odokativno, po svojoj volji, potrebi ili nagovoru. Zato neka nikoga ne čudi zašto je neko lice iz politike, kriminala ili druge sfere života, javno populisano da je prošlo poligraf. Tom prolazu najmanje je doprineo poligraf, a najviše je pomoć dao čovek, koji se za tu potrebu identifikovao kao poligrafski ispitivač. U svakom žitu kažu da postoji kukolj. Tako je i u branši poligrafskih ispitivača. Nekom će trebati žito, a nekom kukolj. Stvar je percepcije realnosti, poštenja, profesionalnosti i ličnih potreba.