Čovek kao svesno biće ima potrebu da spozna istinu o sebi i onome što ga okružuje. U svom traganju za istinom spreman je na razne kompromise, odricanja ili poricanja. Kako će ko reagovati na spoznaju istine, zavisi pre svega od toga koliko je spreman da žrtvuje sebe pred istinom ili koliko to traži od nekog drugog.

Kada je reč o bračnim ili partnerskim problemima i situacijama u kojima se u brak ili vezu meša neka treća osoba, javlja se pre svega sumnja u postojanje takve mogućnosti. Partner kod kog se pojavila sumnja, grčevito počinje da traga za istinom, a da pri tome nije dovoljno pripremljen na susret i suočavanje sa njom. Opet drugi partner, na sve načine pokušava da sakrije istinu, nastavi dalje ili zaboravi svoju avanturu. U takvim situacijama skoro uvek istinu poslednji sazna partener, kom je ta istina mnogo važnija i potrebnija. Okruženje ovakvog trojnog odnosa, pojedinačno je manje više uključeno u saznanje, prikrivanje ili pokretanje inicijative za trenutak istine.

Sve je spremno za veliko razotkrivanje laži i susret sa istinom. Partneri često nisu dovoljno svesni posledica koje mogu proizaći nakon saznanja istine, što naknadno shvate, kada možda već postaje kasno. U odnosima u kojima postoji i malo ljubavi i poverenja, svaki problem može da se prevaziđe, ako se sučeljava sa nečim što je mnogo vrednije. Partneri koji u svom životu imaju decu, kao svoju doživotnu vezu, moraju biti svesni posledica po svoje potomstvo i njegovo okruženje u budućnosti. Deca moraju biti na tasu životne vage, koji će pretegnuti na svoju stranu u odnosu na sve ostale probleme, a koji nsu iz domena nasilja u porodici, koje ne treba trpiti niti dozvoljavati pre svega opet zbog potomstva.

Za trenutak istine partneri često potraže pomoć tehnike, pre svega Poligrafa ili Detektora laži, kako bi potvrdili ili umanjili svoje sumnje. Ne retko se dešava da poligraf potvrdi sumnje i ukaže na činjenicu da partner na određena pitanja pokazuje simptome karakteristične za laž. Postojanje ovakvih simptoma ne znači da poligraf potvrđuje da je neko bio sa nekim u emotivnoj vezi ili fizičkom kontaktu, već da je na postavljena pitanja u vezi toga, davao odgovore na koje je njegov organizam odreagovao kao pokušaj prikrivanja istine ili davanje lažnih odgovora. Dakle poligraf ne govori o postojanju inkriminisanog odnosa, već o borbi organizma ispitanika da sakrije istinu. Kao takav rezultat testiranja, svako treba da prihvati jer pravu istinu do groba mogu nositi samo dva lica ili eventualno više njih, ako se pojavljuju kao svedoci određenog čina.

Nakon spoznaje i potvrde sumnje, koju savremeni poligrafi obezbeđuju u procentu od 95 do 98 %, postavlja se jedno veliko pitanje pred partnere. ŠTA SAD? Racio kod čoveka trebao bi da prihvati dobijene činjenice kao stimulativno sredstvo za sagledavanje veze i njeno dalje postojanje u kvalitenijem odnosu. Povreda ega i postojanje naglašene činjenice preljube ili prevare partenra, staje na drugi tas, koji treba da prevagne ili ostane nadjačan sa činjenicom da su tu deca, njihova budućnost i život koji vredi imati. Kako će ko odlučiti, svakako je lični izbor, ali ovim sugerišemo da se dobro razmisli šta dobijamo i šta gubimo kada spoznamo veći deo istine, ali još uvek ne u iznosu 100%.